Šta obnovljivi izvori energije donose društvu?

Prof. Miroslav Kopečni

 

Značajan procenat građana Srbije odgovoriće afirmatvno na pitanje da li su pristalice obnovljivih izvora energije. I gotovo svi koji podržavaju obnovljive izvore će kao korist od njih navesti zaštitu prirode, malo obavešteniji će dodati i očuvanje fosilnih goriva koja nisu neograničena, a tek mali procenat će ponuditi i neki dodatni razlog. Istina je, međutim, da pored nesporno dobrih strana OIE postoje i određena ograničenja. Pozitivne i negativne aspekte valja pažljivo razmotriti kod planiranja izgradnje OIE postrojenja. I dok su direktni pozitivni efekti jasni – korišćenje energije koja će uvek pa i za godine u budućnosti biti dostupna, postoje i indirektni pozitivni efekti, koji su javnosti manje znani. Evo nekih od njih.

Efekat po zdravlje

Sagorevanje fosilnih goriva neminovno znači zagađenje okoline, a zagađenje izaziva niz oboljenja i uvećava smrtnost stanovništva. Procenjeno je da je 2013. godine u SAD za lečenje ljudi čije su bolesti nastale kao posledica zagađenja zbog upotrebe fosilnih goriva utrošeno između 361,7 i 886,5 milijardi dolara ili 16-25% BDP-a SAD. Jedna druga procena urađena 2016. godine a koja tretira samo korišćenje solarnih elektrana u SAD za period 2015 – 2050., ocenjuje da će zbog smanjenje emisije štetnih gasova i prašine koje generišu termoelektrane, troškovi za lečenje na nivou države biti smanjeni za 167 milijardi dolara. Pored toga, kako se procenjuje, smrtnost će se smanjiti za 25.000 do 59.000 osoba? koje bi inače prerano umrle zbog izloženosti zagađenju okoline. Ovakve procene ne postoje za našu zemlju, ali se sa sigurnošću može tvrditi da sagorevanje uglja i nafte doprinosi lošijem zdravstvenom stanju populacije u Srbiji.

Pristup energiji

U našoj zemlji se često pominje pojam energetskog siromaštva, u najrazličitijim kontekstima. Ovde će se pojam pristupa energiji sagledati iz ugla zdrave hrane i zdrave poljoprivrede, koja se često navodi kao razvojna prednost Srbije. Kod proizvodnje zdrave hrane, na udaljenijim farmama, veliki problem predstavlja električna energija. Problem bi se dao prevazići korišćenjem lokalne mikro mreže koja obuhvata OIE bazirane na vetru ili solaru kombinovano sa povremenim korišćenjem dizel agregata. Ovakva kombinacija znači značajno smanjenu upotrebu dizel goriva, koje se danas isključivo korisiti na ovakvim farmama. Korist je dvostruka, smanjenji troškovi proizvodnje i istinsko nastojanje da se proizvodi zdrava nezagađena hrana. 

Energetska sigurnost

Preporuka je da zemlje koje uvoze fosilna goriva i koja po pravilu imaju dobar pristup solaru i energiji vetra, iskoriste prirodne prednosti i električnu energiju koju dobiju iz OIE, te da je ili izvoze ili koriste za domaću upotrebu. Time će imati dodatni budžetski prihod, jer će smanjiti potrošnju fosilnih goriva na nivou države, a sa druge strane, biće u položaju da tako nastale viškove ponude tržištu. Ovaj scenario danas se najčešće sreće kod zemalja u razvoju u Aziji i Africi. Ipak, iako ima uslova da se ova šema ponovi i kod nas, ona ne važi za Srbiju. Za našu zemlju, smanjenje uvoza nafte i gasa zbog upotrebe OIE ne predstavlja veliku stavku, a time ni uštedu za zemlju. U periodu od 2009. do 2014.procenat učešća OIE u ukupnoj energetici Srbije rastao je tempom od 0.3% godišnje. Čak i pod predpostavkom da je sva ova energija poreklom iz OIE prodata na tržištu, ostvarene uštede na uvozu fosilnih goriva ne bi bile velike. Dakle, svi koji se pozivaju na velike uštede po osnovu uvoza, nisu u pravu, barem dok su naši OIE na ovom nivou.

Makro-ekonomski efekti

Uobičajeno je da se kod razmatranja makroekonomskih pokazatelja razmatraju samo direktna nova radna mesta, a neretko se previde radna mesta koja se stvaraju u industrijama koje su uključene u gradnju energetskih postrojenja i to u celom lancu, od projektovanja, građevinskih radova do izgradnji komponenti i održavanja postrojenja u toku rada, proizvodnje rezervnih delova itd. Direktna i indirektna nova radna mesta, kumulativno, daju ukupni makro-ekonomski efekat OIE. Ovako  gledano, značaj OIE je mnogo veći no što to pokazuju površne analize koje u obzir uzimaju samo radnike angažovane u toku pogona OIE.

Distribucioni efekti

Izgradnja OIE na nivou koji je ispod nacionalnog, dakle na nivou pokrajine, regiona, gradova ili lokalnih zajednica, ima benefita. Pored toga što se tako pomaže decentralizaciji energetskih proizvođača (a što je posebno prisutno u ex-socijalističkim zemljama) a time smanjuje monopol na nivou države, doprinosi se i ekonomskom boljitku lokalnih sredina kao i boljem prihvatanju OIE od strane stanovništva na lokalu. Zajedno sa tim raste i podrška koje stanovništvo pruža OIE ideji, a koja bi inače izostala da nema postrojenja na lokalu. Disiminacija energetskih izvora predstavlja realnu konkurenciju „velikim“ energetskim proizvođačima uz istovremeno sniženje cene energije, usled konkurentnosti. Prisustvo rasejanih OIE izvora, koji konkurišu jedni drugima, po pravilu čine da se cene energenata na tržištu kreću u smeru da su one povoljnije za konačnog potrošača.

Posebno značajna su postrojenja OIE koja se podižu u ruralnim sredinama. Neretko ona mogu da predstavljaju glavni izvor energije za lokalnu, po pravilu udaljenu zajednicu, ali istovremeno mogu biti značajan izvor prihoda. Brojni su primeri uspešnih OIE postrojenja u ruralnim sredinama Evrope, dok se u nas tek čine napori da se uvedu „energetske zadruge“ po ugledu na uspešne primere iz sveta, u najboljem uverenju promotera ove ideje, da jedan uspešan primer znači mnogo novih projekata. ASOR zagovara ideju energetskih zajednica, pre svega imajući na umu sela Srbije.

Dodatni troškovi vezani za OIE

OIE nemaju samo pozitivne efekte. Ovde valja na prvom mestu istaći razliku u ceni proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u odnosu na električnu energiju poreklom iz klasičnih postrojenja. Dalje, tu spadaju i troškovi izgradnje i priključka na mrežu. Ukoliko je proizvodnja elektične energije kombinovana sa toplotnom energijom za grejanje zgrada, dodatni troškovi su toplovod i izolacija zgrada koja obično prati ovakve zahvate. 

Napredak tehnologije u oblasti OIE čine da se razlika u ceni između električne energije koja je generisana iz OIE i one koju stvaraju postrojenja na fosilna goriva, sve više smanjuje. Dobar primer su PV, gde sa porastom efikasnosti PV panela, u nekim slučajevima elektična energija dobijena iz fotovoltaika biva i niža od cene struje iz termoelektrana na mazut.

INDUKOVANI NEGATIVNI EFEKTI

Životna sredina je nešto što uvek treba da bude prioritet, budući da je to resurs koji kada se jednom razori, gotovo da i nema šanse da se obnovi. 

Javnost je relativno dobro upoznata sa efektima gasova staklene bašte i prašine, koji su povezani sa radom energetskih postrojenja koja sagorevaju fosilna goriva. Mnogo manje pažnje se posvećuje vodi, a za potrebe rada energetskih postrojenja procenjeno je da se na planeti godišnje troši 580 milijardi slatke vode. Najveći deo ove količine se nikada ne vrati u prvobitno stanje, ili se u okolinu vraća kao voda nižih kategorija i manje upotrebljivosti. Procene dalje pokazuju da se 4% svetskih resursa slatke vode svake godine nepovratno uništi zbog rada klasičnih energetskih postrojenja. Nasuprot ovome, neki od OIE, kao na primer solar ili vetar, uopšte ili vrlo malo koriste vodu i ovaj dragoceni resurs, ne samo po ljude već i za čitav živi svet, ostavljaju netaknutim i nezagađenim.

Čini se da javnost, barem u razvijenom delu čovečanstva a verovatno će vremenom to postati globalna pojava, ima sve više svesti o značaju OIE. Tako je nastao izraz „energetska demokratija“ koja podrazumeva da lokalna zajednica, region ili grad, imaju pravo da biraju koju vrstu energije žele da troše – onu poreklom iz fosilnog goriva ili onu koju generiše neki od OIE izvora. Sa ovim u vezi je i termin „energetska pravda“ koji govori da ljudi imaju pravo na energetski čistiji oblik energije i da to svoje pravo zastupaju, preko svojih predstavnika, u najvišim organima zemlje ili regiona. 

Pored nespornih korisnih efekata koje sa sobom nose OIE, ima i onih koji ne spadaju u tu kategoriju. U prvom redu tu je gubitak radnih mesta za one koji sada rade u sektoru „klasičnih“ proizvođača energije, kao npr u rudnicima uglja, rafinerijama ili termoelektranama. Po pravilu, broj radnih mesta je veći u energetskim postrojenjima koja koriste klasična goriva, nego u OIE za isti energetski kapacitet. Drugi argument koji se često suprotstavlja obimnijem korišćenju OIE je u tome što je struja iz obnovljivih izvora skuplja, iako se ta razlika smanjuje i očekuje se i dalje smanjivanje. Vredno pažnje je i pitanje očuvanja nacionalnih parkova i prirodnih lepota. Ugrožavanje prirodnih malih vodotokova, ili podizanje vetroturbina na mestima gde se kvari pejsaž, nije prihvatljivo i tu priroda ima prednost, jer ona mora ostati očuvana i za generacije koje dolaze.

Proceniti koji model u nacionalnoj energetskoj strategiji garantuje sigurnu energetsku budućnost, a da pri tome ona bude i održiva i ekonomski opravdana, svakako nije ni lak ni jednostavan posao. Kako nema univerzalnog rešenja, Srbiji je ostavljen poduži prelazni period u kome svoj energetski miks treba da upodobi zahtevima Evrope, koja želi da bude globalni lider u korišćenju OIE. Na kraju, i naša zemlja mora ispuniti kriterijume EU u pogledu energetike i zaštite životne sredine, i to je jedino što je sasvim izvesno u ovom trenutku. Kako ćemo to uraditi, naš je izbor.