Vetrenjače i ptice

Prof. dr Miroslav Kopečni

 

Nijedna ljudska aktivnost ne odvija se bez posledica po prirodu i vrlo često su posledice negativne. Gradnja puta oduzeće dragocenu zemlju od poljoprivrede, ali i od malih i velikih životinja koje bi živele na tom zemljištu gde se prostire put. Vožnja automobilima pobiće nebrojano mnogo insekata, neki od njih su korisni (ne samo pčele!) i svakako neraskidiv prirodni lanac života. O onim daleko kapitalnijim i strašnijim ljudskim poduhvatima, kakva su sagorevanja fosilnih goriva ili iskopavanjima mineralnih sirovina, ne vredi ni govoriti. Pa čak i gradnja veštackih brana za potrebe proizvodnje struje.

Za vetar se kaže da je obnovljiv izvor energije koji možda najmanje oštećuje prirodu. Korišćenje energije vetra i rad vetroparka kritikuje se zbog bacanja senke (recimo na neku zgradu u blizini), zbog šuma koji stvara turbina (ne jača od šuma kućnog usisivača i to u podnožju same vetroturbine), ili kvarenja prirodnog pejsaža (mada ima mnogo onih koji smatraju da pogled na turbine predstavlja lepu sliku). I ostaju ptice i slepi miševi.

Za tridesetak godina koliko se energija vetra ozbiljno koristi, bilo je mnogo kritika da vetroparkovi zapravo predstavljaju gubilišta ptica. Ne čudi to što zakonodavstvo svih zemalja sveta zahteva, pre no što se uopšte i pristupi projektovanju vetroparka, ozbiljne analize o kretanjima i stanju bića koja lete – ptica i slepih miševa. U Srbiji se zahteva da stručne organizacije vrše merenja u toku od najmanje godinu dana, u toku kog perioda se pažljivo registruju svi preleti ptica i slepih miševa, razvrstavaju kategorije, vrste i podvrste i posebno beleže migracije i migracioni koridori. Zakon neće dozvoliti gradnju vetroparka ukoliko se on planira na migracionom koridoru neke vrste ili ukoliko u parku i njegovoj blizini žive zaštićene vrste. Ovakav pristup zakonodavca garantuje maksimalno moguću zaštitu faune. Ako tome dodamo da se u nekim slučajevima vetropark opremi (nečujnom za ljude) opremom koja treba da odvrati slepe miševe i ptice od turbina, može se reći da je čovek učinio sve da zaštiti naše leteće prijatelje, posebno da izbegne svaku mogućnost negativnog uticaja na retke vrste.

Ali, nesporno, svaka tehnologija čini neku vrstu štete prirodi. Smitsonijan institut navodi da je broj ptica koje poginu godišnje od krila vetrenjača vetroparka negde izmedu 100.000 i 600.000. Podaci su procenjeni i otuda ovoliko velika diskrepanca u tim procenama. Uglavnom su rađeni na osnovu malog broja vetroparkova u SAD, Norveškoj i Nemačkoj koji broje broj nastradalih ptica. Vetroparkovi na morima i okeanima u Velikoj Britaniji pokazali su da je broj nastradalih galebova daleko manji od stradanja ptica sa kopna. Šta više, višegodišnja merenja su pokazala da su ptice u stanju da „nauče“ postojanje opasnosti. Kao rezultat broj nastradalih galebova iz godine u godinu je padao, a to se odnosi i na ptice koje žive na kopnu. Generalno, slepi miševi daleko manje stradaju od ptica, zahvaljujući pre svega svom prirodnom radarskom mehanizmu, ali i činjenici da slepi miševe ne lete visoko. Monitoring je pokazao da najveći broj (iako je i taj broj mali, mnogo manji od istovremeno stradalih ptica) kod slepih miševa nije nastradao od sudara sa delovima vetrogeneratora, već kao posledica udara vazdušnog pritiska koji proizvodi propeler turbine i to samo pri većim perifernim brzinama propelera, dakle u danima kada duvaju posebno jaki vetrovi. U takvim danima, međutim, slepi miševi retko ili uopšte ne napuštaju svoja staništa.

Niko ne može da ospori da je smrt ma i najmanjeg živog stvora, šteta za prirodu. Stradanje ptica i slepih miševa zbog (vrlo korisnog!) rada vetroturbina čest je argument onih koji su protiv vetroparkova. Postoji međutim i jedan jak kontrargument, koji govori da ptice, kao i slepi miševi, daleko više stradaju „prirodnim“ putem. Procenjeno je da u svetu oko 100 miliona ptica godišnje, unište naši kućni ljubimci - mačke. Približno toliko ih strada u sudaru sa prozorima kuća, nešto manje u sudarima sa automobilima. Ako zanemarimo mačke i relaciju ptice – mačke proglasimo „prirodnom“, onda čovekovo delovanje oblasti transporta (avioni, automobili)i građevinarstva (posebno visoki objekti koji su sada trend), unište daleko, daleko više ptica nego svi vetroparkovi sveta. I na ovom mestu sledi još jedna procena – ona kaže da ni trećina jednog jedinog procenata od ukupno stradalih ptica, gine zbog rada vetroparkova na planeti. Iako smo govorili o procenama, ne o sasvim egzaktnim brojkama, ove procene su vrlo realne. Razlog je da se rad vetroparkova u svetu pomno prati, sve beleži i registruje, pa tako i broj mrtvih letećih jedinki koje se nađu u vetroparku. Kod posete vetroparku Voštane iznad Splita, Hrvatska, na pitanje koliko ptica (galebova i drugih) strada od krila vetroturbina odgovor je bio – desetak godišnje. A radi se o parku snage iznad 30 MW sa desetak turbina. Dakle, procena bi bila jedna ptica po turbini godišnje, sa tendencijom opadanja, kako su nam rekli u ovom brižljivo održavanom parku gde se pojave mrtvih ptica pedantno registruju. Ptice su ipak inteligentne i uče i vrlo verovatno to iskustvo prenose na nove generacije. Ali, to je već druga tema koja ostaje na ornitolozima i energetičarima da je dokažu.