Prva radionica

29. mart 2018.

U okviru projekta „Mobilizacija i uključivanje zainteresovane javnosti u proces kreiranja održive energetske politike u Srbiji”  29. marta 2018. godine održana je prva po redu radionica u formi kvalitativne fokus grupe, na kojoj je prisustvovalo više od 20 predstavnika organizacija civilnog društva. Na radionici su predstavljene trenutne obaveze Srbije u okviru Energetske zajednice, šta je čeka u pregovorima sa Evropskom unijom, kao i šta EU priprema u četvrtom energetskom paketu.
Na radionici su postavljeni osnovni ciljevi održive energetske politike i u kontekstu političkog okvira evropskih integracija predstavljeni glavni izvori obaveza u energetskom sektoru, sa posebnim osvrtom na obaveze iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice. Učesnici su bili zainteresovani da saznaju na koji način predstavnici nevladinog sektora mogu da daju svoj doprinos u poštovanju pravnih tekovina Energetske zajednice, kome i kako da se obrate u slučaju prekršaja i koji je postupak za rešavanje prekršaja. Pažnju učesnika privukla je naročito oblast regulisanja državne pomoći, kao i standardi koji se očekuju u oblasti zaštite životne sredine za energetska postrojenja.
Imajući u vidu da je trenutno proces evropskih integracija glavni pokretač reformi u sektoru energetike, prikazane su trenutne zakonodavne tendencije u EU. “Otpakivanjem” 4. energetskog paketa, odnosno predstavljanjem novog zakonodavnog okvira, za koji se očekuje da bude donet u EU krajem ove godine, predstavljeni su novi akteri na tržištu električne energije poput prosumer-a i agregatora; a debatovalo se i o nacionalnim ciljevima za obnovljive izvore energije.
Glavna poruka radionice jeste da Srbija ima priliku da se priključi borbi protiv klimatskih promena kroz uvođenje principa dekarbonizacije energetskog sektora rame uz rame sa državama članicama EU, ali je postavljeno pitanje koliko će realno postaviti svoje ciljeve i predvideti mehanizme za njihovo ispunjavanje. Pritom, potrebno je dati priliku svim zainteresovanim stranama da učestvuju u dijalogu kako bi došli do rezultata koji će podjednako uzeti u obzir sve ciljeve održive energetske politike. 
Na radionici je prisustvovalo više od 20 predstavnika organizacija civilnog društva E-sigurnost, Građanska čitaonica Evropa iz Bora, Ekološko društvo iz Bujanovca, CEDEF, Centar za promociju održivog razvoja (CPOR), Grupa za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP), Centar za istraživačke i razvojne projekte EcoDev, Jedan stepen Srbija, Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Asocijacija za održivi razvoj (ASOR), Beogradska otvorena škola (BOŠ), Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), RES fondacija i Edukativni centar tim Knjaževac.

Picture1.png

DRUGA RADIONICA

08. maj 2018.

Asocijacija za održivi razvoj (ASOR) uz podršku Privredne komore Srbije, 08. maja 2018. godine održala je  drugu po redu radionicu u formi fokus grupe, na kojoj su prisustvovali predstavnici industrijskog sektora. Kvalitativne radionice sa stručnom i zainteresovanom javnošću deo su projekta koji ASOR realizuje u saradnji sa Evropskom klimatskom fondacijom a fokusiran je na  mobilizaciju i uključivanje ciljane zainteresovane javnosti u proces kreiranja održive energetske politike u Srbiji.  Prva radionica bila je posvećena organizacijama civilnog društva, a na trećoj radionici predstaviće se zaključci sa prve dve i to donosiocima odluka.

Glavna poruka industrijskog sektora sa održane radionice je da bez predvidljivog zakonodavnog okvira nema razvoja industrijskog sektora. Predstavnici kompanija koji razvijaju  ili planiraju razvoj projekata u Srbiji, pozvali su Vladu Srbije da sasluša stavove privrednog sektora pre donošenja novog modela subvencionisanja.

Dr Branislava Lepotić Kovačević, stručnjak za pravo energetike, govorila je o elementima održivosti u pravnom okviru EU/EZ i kako investirati u održive energetske objekte u Srbiji. Istakla je da je dobro da se sada veoma dobro zna koja pravila će važiti u Srbiji kada je reč o energetici, jer se to može videti iz rada Energetske zajednice, a pre svega EU, koja sada priprema IV energetski paket. 

Prof. dr Miroslav Kopečni, član Programskog odbora ASOR-a, istakao je da je srpska energetska politika više bila reaktivna nego aktivna i konstatovao kašnjenja u odnosu na obaveze koja postoje prema Energetskoj zajednici, ali i otvorena pitanja koja bi bilo dobro uključiti u naš zakonodavni sistem. Takvi su, tek primera radi, pitanje položaja prozjumera i agregatora, ali ostaje i otvoreno pitanje da li je u ovom trenutku preuranjeno preći na sistem aukcija ili je potrebno podržati i nastaviti, barem dok se OIE sektor ne razvije, sistem feed-in tarifa. 

Očekujemo da sva ova pitanja budu predmet dijaloga sa predstavnicima vlasti na narednoj radionici.

TREĆA radionica

12.septembar 2018.

Radionicu na temu Energetska tranzicija u Srbiji: Smernice i izazovi, koju je ASOR organizovao u saradnji sa Evropskom klimatskom fondacijom (ECF), otvorio je prof dr Miroslav Kopečni, član Programskog odbora ASOR-a, koji je predstavio ciljeve projekta i zaključke sa prve dve radionice. 

Prof Kopečni napomenuo je da će koncept proizvodnje iz obnovljivih izvora energije (OIE) za sopstvenu potrošnju uz predavanje viškova proizvedene električne energije u mrežu (eng. prosumer) postati obavezujuć kada EU usvoji Četvrti energetski paket poznat i kao „Čista energija za sve Evropljane“.

Varvara Aleksić, ekspertkinja za pravo energetike i životne sredine, je za učesnike radionice „otpakovala“ Četvrti energetski paket i osvrnula se na obavezu integrisanog energetskog i klimatskog planiranja predstavivši primere dobre prakse kroz Povelju gradonačelnika - veliku evropsku inicijativu gradova potpisnika na angažovanje na dostizanju ciljeva koje je EU postavila do 2020, a čiji je potpisnik i grad Niš. Aleksić je potom predstavila pravne izazove integracije novih učesnika na tržištu – prozjumera, agregatora i lokalnih energetskih zajednica.

Na radionici je govorio i Dalibor Muratović, direktor Direkcije za distribuciju Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) i član tima stručnjaka Sekreterijata Energetske zajednice. Muratović je autor Smernica za integraciju prozjumera u mrežu (Policy Guidelines by the Energy Community Secretariat on the Grid Integration of Prosumers), koje je predstavio na radionici. 

Preporuke se odnose na pravni i regulatorni okvir, ispunjenje kriterijuma vezano za tehnologiju i kapacitet, komercijalne šeme sopstvene potrošnje, tretman viška energije, troškove mreže, obračun poreza na dodatu vrednost i ostalih naknada, rešavanje balansnog odstupanja i povezivanja na mrežu. 

Sonja Risteska iz nemačkog think-tanka Agora Energiewende govorila je o  energetskoj tranziciji u zemljama Zapadnog Balkana i prednostima regionalne integracije. Istakla je da Agora trenutno radi na izradi dve regionalne studije– prva se odnosi na povećanje fleksibilnosti sistema u uslovima regionalne integracije, a druga na smanjenje troškova finansiranja projekata OIE putem instrumenta za smanjenje rizika (de-risking facility). Risteska je takođe predstavila i prvi regionalni think-tank na području Jugoistočne Evrope posvećen energetskoj tranziciji, a čiji su članovi ASOR i RES Fondacija iz Srbije.